Jos jedan klasičan ponedeljak ili ipak ne? Za vikend sam sa svojim bratom i našim devojkama pričao kako se odavno nisam dobro zabavio i da u gradu nema zanimljivih stvari. Onda mi burazer kaže da je čuo za "neku sobu gde te zaključaju i ti pokušavaš da izađeš".
Pošto mi ništa nije bilo jasno a hteo sam da saznam šta je to, počnemo da guglamo i provalimo da je to slično sobama iz filma (SAW-preporučujem za gledanje) samo mnogooo blaža verzija bez krvi i čupanja ruku i nogu i nađemo na KuponDileru sve o tome. Nema konkretnih priča i iskustava a pošto smo se odlučili da idemo, nakon toga sam rekao da ću napisati članak kako nam je bilo. Pre svega, želeo bih da pohvalim Tamaru (devojku koja je zadužena za sajt) koja je na vrlo fin, jasan i kulturan način objasnila kako mogu da poručim kupon. Izađeš na sajt, poručiš kupon, skeniraš uplatnicu, pošalješ i za par minuta dobiješ kupon. Za manje od sata sve je bilo gotovo. Ponedeljak u 18:15. Pa da počnemo. . . Spremni???
Pošto burazer i ja živimo na Konjarniku, devojke u Zemunu, lako nam je bilo da nađemo. Sednemo u 17icu, pravac Zemun. Nekih pola sata voznje i stizemo na stanicu Dunavska. Ulica paralelno sa Cara Dušana na levu stranu je Dobanovačka. Broj 56. Sačekao nas je momak po imenu Goran. Veoma fin i prijatan, sproveo nas u prostorije i smestio da sačekamo par minuta dok se soba očisti i da popunimo mali upitnik od par pitanja.
Tenzija je bila sve veća i veća. Niko od nas nije radio ništa slično i bilo nam je sve to strano. Konačno, Goran dolazi i vodi nas u čuvenu SOBU. Vrata blindirana kao da ulazimo u bankarski sef. Unutra prigušeno svetlo, muzika koja diže sve dlake na telu (dosije x) i milion stvari i sitnica u sobi. Goran nas uvodi u priču i objašnjava koja je tema sobe. Priča je da se u sklopu kuglane nalazi i ova naša soba gde je živeo čuveni kuglaš koji je osvojio ogromnu novčanu nagradu, mafija čula za to i krenula na njega a on u svoj toj žurbi da spase svoju glavu i pobegne odatle, zaboravio nagradu u sobi. Naš zadatak je bio da u narednih sat vremena nađemo nagradu.
Nikakvih više informacija i detalja nismo dobili, bez početnog traga bez ičega. Prate nas tri kamere i zvučnici po celoj sobi. U svakom trenutku možemo da odustanemo. Imamo pravo na 3 pomoći (ako pokažemo da se trudimo). Goran izlazi iz sobe, zatvara vrata, iiii onaj čuveni zvuk zaključavanja vrata i momenat kada Jeja i Kristina (nase devojke) počinju da vriste.
sat počinje da otkucava i svi počinjemo da trčimo i razgledamo po sobi. Svako na svoju stranu i trazimo bilo kakav početni trag. Milion stvarčica, fioka, pregrada, korpica, katanaca, lanaca . . . jednom rečju LUDILO.
Posle 2-3 minuta, Filip je našao prvi ključić. Od nekih 15tak katanaca, otključali smo prvi. U njemu sledeći trag. Krećemo dalje. Pošto je politika sobe da ne smemo da otkrivamo detalje i rešenja sobe, ja ću to poštovati. Otkriću neke sitnice koje su dozvoljene.
Računar je na mađarskom i sem onogo sto se pojavi na desktopu ništa vam više neće ni trebati, a ni nećete moći da koristite, osim ako ne znate mađarski naravno. Da bi ste startovali laptop, moraćete prvo da oslobodite punjač. Zatim, veoma je bitno da ekipa funkcioniše kao jedan i da svi jedni drugima pričate šta se našli jer se nikad ne zna šta kome treba da bi rešio njegov deo zadatka. Mi smo rešili prvih par koraka i zatim stali. U sobi je bila mešavina adrenalina, straha, želje, zabave, umora. . . Zatim se Goran obratio putem mikrofona i na posebnom monitoru koji je tu sve vreme stajao a niko nije ni obraćao paznju nam je pisala mala pomoć oko dalje potrage. Ponovo smo krenuliii.
Ta mala pomoć nam je dobrodošla i ponovo smo bili na dobrom putu. Jedan oko računara, jedan oko ormara, devojke oko sanka, flipera, novina, globusa, prekidača, šrafova. Vreme se polako bližilo kraju. Rešili smo preko pola sobe. Tu smo stali. Goran nam je dao još jednu pomoć ali jednostavno nismo stigli.
Fora je u tome da je organizacija ključ svega. Kada smo čuli zvuk otključavanja vrata svi smo bili presrećni. Goran je ušao i rekao nam da je u nama video želju i borbu za rešenjem i zato nam je pokazao, tj "otključao" sobu do kraja. Ima i timova kojima to ne pokazuje ako vidi da nisu bili zainteresovani. Uglavnom, svi smo se lepo zabavili i vrhunski proveli. Preporučio bih SVIMA da probaju, povedeš par drugara, drugarica, porodicu . . . zabava za sve. Nema ograničenja. Nešto novo i neobično. Evo, prošlo je više od nedelju dana, a mi i dalje o tome pričamo. Na kraju svega, ovakvih soba u Beogradu ima oko 20tak. Mi smo dobili flajere sa dodatnim popustima na druge sobe. Hvala KuponDileru što su nam omogućili popust za ovakav provod.
P.S. Slikanje i snimanje unutar sobe je strogo zabranjeno ali evo još slika koje je Goran slikao nakon naše potrage. Pozdrav i srećan ulov! :)
Lajkuj ovaj tekst!
Podeli tekst sa drugima!
Ovaj tekst vam piše:
Aleksandar Avramović
Apsolvent na fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Veoma je obazriv oko grupnih kupovina i vodi se onom starom "tri puta meri, jednom seci". Veruje da prava i pouzdana informacija završava pola posla. S toga vrlo rado komentariše stvari koje je probao i pokušava na svaki način da pomogne potencijalnim korisnicima.
